О књизи: 2006 / ...Ту Нову годину је дочекала у трамвају. Возила је и гледала у тихо падајуће пахуље, у потпуно пусте улице, као у сну, и помислила: шта би пожелела када је сат на Спаској кули почео да откуцава поноћ, да судбина има бар мало прилику да испуни своју жељу. Није могла да замисли да ће јој се Комаров вратити... И сама би се вратила у време када је он био у близини, глупа је и срећна, а на зиду још није окачила слику кочије са женом. у њему. Кола не иду никуда, јер коњ стоји на крову кола и заједно са женом гледа уназад. У правцу одакле су некада дошли... Било је то јако давно, у другом животу. И да није било имена које је остало из тог живота - магично, лудо и звонко - онда не би веровала да јој се све ово једном догодило…